detalj slike: KRK Art dizajn

 

 

KADA TI NEKOME POSTANEŠ SVITAC

       (Desanka Ristić, Umiljanka, Svet knjige, Beograd, 2021)

Gordana Jež Lazić

Poetsko-prozna zbirka Umiljanka peta je knjiga Desanke Ristić, ali prva u žanru dečje književnosti. Intrigantna već svojim nesvakidašnjim naslovom, ova zbirka pretenduje da već od svog pojavljivanja na dečjoj književnoj sceni postane dobar drug. Knjiga sa kojom će osnovci nižih razreda razigrano zakoračiti u svet znanja naslovom je asocijativno povezana sa bojankom, slikovnicom kojom su potpuno ovladali u predškolskom uzrastu, što im u startu uliva samopouzdanje stečenog znanja. Istovremeno, naslov ove zbirke krije i jednu od onih mitskih svetlosti detinjstva same autorke, pa njena prva knjiga za decu nastaje kao omaž majci i njenoj neispunjenoj želji da autorka ponese upravo ime Umiljanka.

I upravo u toj mitskoj imaginaciji Desanka Ristić oživljava fantastični svet detinjstva iz dva suprotna ugla. Dok je poezija nastala iz vidokruga samog deteta, što je u književnosti za decu vrlo teško postići, prozni deo knjige nastaje sa distance odraslog čoveka i ove priče mogle bi se posmatrati kao svojevrsne elegične minijature. Ali, poetsko je istovremeno i spona cele zbirke, jer su lirske slike gotovo pesnički intonirane u analitički pogled odraslog čoveka u vlastito iskustvo u njenim proznim tekstovima.  

Unutar poetskog dela zbirke takođe je naglašena podela u dva ciklusa. I ne prati slučajno prvi ciklus motive prvog susreta sa pesmom i školom, sa prvim danima đaka prvaka. Sa pedagoškog stanovišta, poruke ovih pesama, upućene na drugarstvo, timski duh, empatiju, uvažavanje različitosti, poštovanje i nadasve ljubav, na razvijanje mašte i kreativnosti, i te kako su dragocene. Shodno tome, autorka primat daje sadržaju i ni u jednom trenutku nije opterećena kompozicijom, čak ni metrikom, ali pesme zadržavaju melodičnost. Ritmika je nenametljivo postignuta brojnim asonancama i aliteracijama zvučnih glasova, najčešće sonanata. Uprkos želji da svaki stih iznedri iz duše deteta u sebi, Desanka Ristić iskonski uspeva da zabeleži potpuno nesvakidašnje pesničke slike. Od personifikacija poput čička koji se zaljubi u lekovitu travu i sove koja se rasani usred dana zbog ljubavnih jada, do metafora u kojima devojčici bereš zvezde, dok u sebi krotiš lava, nežna učiteljica provodi svoje mališane kroz, ni malo lak, svet prvih ljubavi. A simbolična slika zaljubljene prirode ima psihološki efekat prirodnosti odrastanja i oslobađanja od stida. Jezik je pitak, prohodan, blizak vokabularu deteta, ali istovremeno i asocijativno razigran do razdraganosti.

Stilski, autorka ostaje u istom okviru i u drugom poetskom ciklusu, ali ove pesme dobijaju i svoju didaktičko-metodičku komponentu. Tako deca kroz stihove stiču znanja o kruženju vode u prirodi, stranama sveta, činiocima osnovnih matematičkih operacija, tablici množenja, osobinama azbuke i abecede, važnosti fizičkog vaspitanja, filmskoj umetnosti, kraljici Banata – ludaji, ali formiraju i zdrave temelje svojih socijalnih i nacionalnih životnih stavova. Pesme Matematika i Vesela tablica svrstavaju se u red inovativne poezije savremenih autora domaće književnosti za decu i s tog stanovišta značajno je skrenuti pažnju na tu vrstu poezije u ovom trenutku. Zanimljivo je posmatrati ih i iz večito  intrigantnog ugla povezanosti matematike i poezije. Nije suvišno podsetiti se sumerske pesnikinje Enheduane, koja se u 23. veku p.n.e. bavila poezijom i astronomijom, ili persijskog pesnika Omara Hajama, koji će u matematici ostati upamćen po geometrijskom rešavanju kubnih jednačina, a u poeziji po delu Rubaije, poznatom po vezi katrena i teorije grafova, konačno upravo njegova poezija ostaviće traga i na poeziju Ezre Paunda. Zašto ići tako daleko kada govorimo o poeziji za decu? Zato što su temelji koje deci u tom uzrastu postavljamo neiscrpan izvor svih njihovih budućih nadahnuća i postignuća. A učitelj je onoliko dobar, koliko ga njegov učenik prevaziđe. Desanka Ristić je toga u svakom trenutku svesna i gotovo je nemoguće razdvojiti učitelja i književnika i u njenom stvaralaštvu.

Prozni deo zbirke je istovremeno autorski iskorak u novi žanr, ali i aktuelan savremeni način pripovedanja u kratkoj formi. Ovi kratki elegični zapisi suštinski su sećanja na događaje koji su imali svoj poučni karakter u odrastanju, ali i trenuci samospoznaje. Svaka od ovih priča nosi i svoju antićevsku zapitanost unutra u sebi šta se to propustilo, izgubilo na putu osamostaljivanja. Negde bi njihova spona i zajednička poruka i bila sadržana u Povratku, jer ako zaboravi odakle je krenuo, čovek u jednom trenutku evidentno više neće znati ni kamo se zaputio. Vratiti se bojama i mirisima detinjstva znači vratiti se sebi, ostati čvrsto na zemlji, poput kraljice ravnice. Ne izgubiti svica u sebi da bi ti nekome mogao da postaneš svitac.

PODELITE OVAJ TEKST NA: